Francuska i Velika Britanija imaju različit uspeh u ekonomskoj, političkoj i socijalnoj integraciji muslimana u svoja društva. Francuzi svoje muslimanske sugrađane smatraju velikodušnim i poštenim, ali ih ogromna većina smatra izuzetno netolerantnim. Britanci misle slično.

Postoji mnogo projekata, kaže Jevgenij Primakov, „ali to ne znači da će se podići rampa i da će svi Kinezi provaliti u Rusiju“. Primakov tvrdi da „mi preuveličavamo težnju Kineza da se probiju na naše teritorije“. Kriza Kinu praktično nije ni dotakla, pa nije ni podstakla Kineze da se masovno sele. 

Okrivljujući evropske zvaničnike, ne opravdavam način na koji su se ponašale uzastopne grčke vlade. Nesumnjivo je da se političko vođstvo te zemlje ponašalo dvolično, da je iskrivljavalo statistike i da nije činilo napore da se ponaša shodno pravilima.

U istoriji Nobelovog komiteta se nikada nije dogodilo da tri godine za redom Nobelovu nagradu za mir dobiju ličnosti, koje su i same aktivno učestvovale u podstrekivanju ratova i sukoba svojim verbalnim izjavama, kao i direktnim slanjem vojnika u ratom zahvaćena područja.

Britanski autor Dejvid Kronin ističe da je osnovna Solanina crta odsustvo principijelnosti. To je čovek koji jedno govori, a drugo radi. Solana je “jedan ratni huškač” i neprincipijelan čovek. Mesecima je bio protiv invazije na Irak a onda je, suprotno većini članica EU, podržao američku invaziju.

Švajcarska će doživeti brodolom svog izvoza u muslimanski, arapski svet i masovno povlačenje novčanih uloga muslimana u njenim bankama. Mislim da Evropu očekuju ozbiljni konflikti, jer u vreme ekonomske krize, desnica traži žrtvenog jarca i sada ga je našla u muslimanima, zaključuje Zigler.

Neumerena pohlepa postala je ujedno i simbol i objašnjenje društvene krize. Ideja o nedostatku uzdržavanja i kontrole postala je i objašnjenje za društvo koje gubi kontrolu. Problem je u tome što je ovo objašnjenje suviše delimično i suviše moralističko.

U Britaniji zaseda komisija koja za cilj navodno ima ispitivanje činjenica i okolnosti koje su vezane za britansko učešće u samo još jednom u nizu iz regionalnih ratova. Koliko je zasedanje ove komisije farsa, pokazuje i činjenica da je članove same komisije birala britanska vlada.

Pana i njegova porodica su u zoru 3. decembra 1984. doživeli jednu od najvećih katastrofa u istoriji sveta. U Bopalu, u centru Indije, i sasvim blizu njegove kuće, 42 tone jednog od najotrovnijih hemijskih sastava, izocijanit metil (MIC), izašlo je u formi gasa iz Union Carbide, američke fabrike pesticida.

Na scenu je izašla generacija koja menja stereotip po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški plazma ekrani. Ali, koliko su „novi klinci” neskloni autizmu establišmenta devedesetih, toliko im je muka i od demokratske kooperativnosti” pred silom „koja ni Boga ne moli” – i što se pretvara u ponižavajuću snishodljivost