Ovaj slučaj je još jedan klasični primer državne panike u kome su incident i reakcija na njega potpuno disproporcionalni. Kada je prošlog aprila počelo izlivanje nafte, Obama je proglasio katastrofu,a sada, odjednom i priča: “imamo sve to pod kontrolom“.

Ako ratovi ne budu odmah zaustavljeni i izmešteni poslovi ne budu vraćeni u zemlju, SAD će završiti u istorijskoj kanti za smeće. SAD i 300 miliona Amerikanaca ne mogu se povratiti na noge ukoliko neokonzervativci ne budu poraženi.

Ako se deluje pametno, iz položaja male i neprimetne nacije može se izvući ozbiljna korist. Na primer, može se na mufte osloboditi ispunjavanja neprijatnih sveevropskih obaveza. Slovacima je taj nevini nestašluk oprošten.

Da li bi napad na Iran pokrenuo širi rat na Bliskom istoku? Liban je već bure baruta. A ako mislite da je svetska ekonomija sada u vrlo lošem stanju, sačekajte samo da zatvore Hormuski tesnac i da cena nafte skoči na 500 dolara po barelu.

Nova čvršća saradnja između dve najveće slovenske države biće najveći gubitak za Sjedinjene Države koje će morati da se zadovolje kompromisom kada je u pitanju saradnja sa Rusijom na daleko ravnopravnijoj poziciji.

Sada, kada je mnogo toga dozvoljeno, kojim logičkim principom možemo da zabranimo još jedno „pravo na razliku“ („pravo na razliku“ je inače logički slabo definisana kategorija), u ovom slučaju, poligamni brak? Teško je i zamisliti šta bi jedan ovakav problem mogao da predstavlja na Balkanu.

Dozvolite da se zapitam naglas gde je to siromašak koji je najpre postao guverner Arkanzasa, a potom i predsednik SAD, stekao takvo bogatstvo da danas može da izdvoji 3,000,000 dolara na ćerkino venčanje? Odakle taj novac? Kome je Klinton zaista služio tokom osam godina na dužnosti?

Rusija je sačuvala svoju jačinu samo kao snabdevač energije. Zato nema iznenađenja kada Putin pokušava da iskoristi ovu polugu da povrati rusku moć. Ruske isporuke prirodnog gasa Evropi igraju vitalnu ulogu u tom pogledu jer je ovde ruska pregovaračka pozicija veoma jaka.

Turski nacionalni i spoljnopolitički interes, prema mišljenju aktuelnog ministra spoljnih poslova, ima trougaonu konfiguraciju. Ovaj trougao čine Turska, Iran i Egipat. U okviru ovog velikog, postoji unutrašnji trougao koji čine Irak, Sirija i Saudijska Arabija.