Nije teško zaključiti da se i u okviru ovih dolazećih „kosovskih“ pregovora od istog predsednika očekuje u Briselu čitav paket ispričavanja nedužnom albanskom narodu za sva zlodela koja su im Srbi kao kolektiv učinili valjda još od vremena svetog Save.

Wanted men, kao množina, kao više ljudi za kojima su raspisane poternice, kao čitav jedan narod koji je predodređen da „živ ili mrtav“ bude isporučen, zajedno sa svojom istorijom, nekoj ovozemaljskoj pravdi metalnog ukusa.

Pitanje je koliko politika izvinjavanja, posipanja pepelom i, prosto govoreći, cmizdrenja, makar ona bila i uzajamna može doprineti izgradnji istinskih temelja saradnje.

Rezultat ovakvog načina glasanja biće u tome da će predsednik DS svojom apsolutnom voljom imenovati organe i funkcionere stranke. To je veoma ponižavajuća situacija za stranku koja baštini bogatu demokratsku tradiciju.

Ako se ovako nastavi, bolji sistem se neće uspostaviti, već će se postojeći sve bolje i sofisticiranije šminkati. U takvom sistemu građani Srbije služe kao jeftina radna snaga za zapadne firme koje se hvalisaju kako koloniziraju Srbiju i ceo Balkan.

Nije fenomen to što Karleuša ne razume važnost terminološkog određivanja nečega za šta se i sama zalaže, fenomen je u tome što je oni koji razumeju tu potrebu podržavaju. Onda kad počnu da je hvale i zovu je na gostovanje u gledane TV emisije, to je onda zanimljiv javni fenomen.

Radnja filma teče, i Srbija kao protivnik rasturanja Jugoslavije mora biti kažnjena. Prvo se vode ratovi van njene teritorije, jer ona brani ne samo svoje tijelo, već i svoj duh. U krvavim ratovima u susjednim republikama ima mnogo krvi. Mnogi gube glave.

Činjenica da se otpor zapadnim uticajima najsnažnije vezuje za prihvatanje homoseksualnosti delovaće apsurdno sve dok budemo bili zaslepljeni Evropom i fokusirani na zapadna iskustva. Neću pokušati da ulazim u sve razloge zašto je muškost postala poslednje "bojno polje".

Do pre dve godine evroatlantske integracije bile su pitanje života ili smrti naše države. Onda je odjednom posavetovani predsednik Tadić počeo da traži nove stubove naše spoljne politike. Ponovo se pojavila Rusija, pa Kina i na kraju Pokret nesvrstanih. Alternativa znači postoji.

Naši dežurni borci za ljudska prava nisu se oglasili kada su u pitanju ove narastajuće evropske političke tendencije. Naravno da nisu, jer su oni posvećeni samo čišćenju našeg društva od zloćudnog srpskog nacionalizma. To je njihov univerzalni ideološki izgovor.