Aktivnost i samostalnost Ankare u međunarodnim poslovima povećavaju se ne po danima, već satima. Upravo će „turski gambit“ u ovoj godini zaigrati Moskva, Vašington i Brisel. I šanse Rusije u toj igri su i najizglednije.

U Hrvatskoj je biti Hrvat čast, u Srbiji je biti Srbin sramota. U Srbiji se uvode zajednički udžbenici istorije, briše se kolektivno sećanje. Čak nema reakcija ni na današnju presudu koja je potvrdila da su naši sunarodnici etnički očišćeni iz Hrvatske-mada smo to već odavno svi znali.

U našoj javnosti se postavlja i dilema da li Demokratska stranka može da povrati razočarane birače i da li može da se trgne i u poslednjoj godini mandata i okrene rešavanju najvažnijih životnih pitanja.

Urednici i glavni autori Vidovdana štetočinski deluju na dobrobit nacije. Oni zamućuju intelektualnu oštrinu javnosti, laskaju neobrazovanju, zaluđuju publiku mega-teorijama zavere, te neprestano sumnjiče stvarne nosice borbe za demokratiju i nacionalnu suverenost.

Bilo da smo za, ili protiv ulaska Srbije u EU, moramo priznati da Evropa ima vrednosti, kao što ima i nedostataka. Problem je što naši evropromoteri tih vrednosti vrlo traljavo promovišu i plasiraju Evropu nama, kao i nas Evropi.

Evropa ne samo da stvara nepoverenje i rezigniranost kod nekih od naroda koji joj kulturno i geografski pripadaju, već suštinski potkopava temelje na kojima počivaju neke od njenih osnovnih vrednosti.

Mi mislimo da je priča o umešanosti Koštunice u atentat praktično nedokaziva. I mislimo da Koštunica u to nije upleten. Spekulacija o njegovoj umešanosti posledica je jednog nesretnog spleta okolnosti. Međutim, "Putevi Srbije" i Kolubara nešto su drugo.

Upravo je konstitutivnost jedno od temeljnih istorijskih dostignuća srpskog naroda koji je taj status izborio još u 19. veku, a naročito nakon Drugog svetskog rata kada je dao nemerljiv doprinos borbi protiv fašizma i doživeo stravičan genocid.

Prvo, nesumnjivo je interesantno gotovo potpuno ignorisanje obeležavanja godišnjice smrti Slobodana Miloševića i posvećivanje celog medijskog prostora godišnjici smrti Zorana Đinđića. 

Poenta jeste u tome da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže ni jedan jedini zločin koji je počinio Šešelj ili neko pod njegovim nadahnućem ili komandom, a koji bi mu se u skladu sa Statutom Tribunala mogao imputirati kao krivično delo.