Masovan i dostojanstven ispraćaj patrijarha Pavla, Statut Vojvodine i političke kontroverze koje su ga pratile, stavljanje Srbije na belu šengen listu,  podnošenje kandidature Srbije za EU i poseta Dmitrija Medvedeva najvažniji su događaji 2009. u izboru Nove srpske političke misli.

Vladavina zatvorenih, i to pre svega partijskih političkih elita više je nego očigledna, a ona prirodno proističe iz zatvorenosti i samodovoljnosti naših političkih stranaka, koje su danas bez ikakve idejne dinamike i unutrašnjeg razvoja.

Ono što je vidljivo je da je čistka bila naročito oštra među krivičarima i u tužilaštvu, dakle, onima koji se bave klasičnim kriminalom. To nam govori da nova proevropska vlast želi da kontroliše kriminalnu politiku. Želi da im oni budu poslušniji no dosad i da im ne smetaju.

Pitanje bezbednosti Brankice Stanković moraju da rešavaju odgovarajuće službe. Osnovanost tvrdnji koje Brankica Stanković iznosi, sasvim je drugo pitanje i tiče se njene profesionalne časti.

Od kada je Koštunici prodat rog umesto sveće kojim je, na časnu reč, dokazivana njegova nestranačka pozicija, Đelić beleži lični uspeh za uspehom. U svojoj karijeri, mereno zelenim novčanicama, Božidar je vrlo egzaktan.

Namera da se gradi autoput i drugi kolosek železnice ka Podgorici jeste stvar za raspravu, i o njoj se mora govoriti javno i glasno: nije u pitanju samo prosperitet jednog regiona i jedne nacionalne manjine, već ekonomska budućnost Srbije.

Mediji i sudstvo su stubovi svake demokratije. Ako se oni slome, naša imovina, posao koji radimo, deca koju volimo, naša sloboda, pa čak i naši životi, postaju lak plen ljudi sa novcem i vezama. 

Najvažniji i najmarkantniji nalazi o nepravilnostima i nezakonitostima u trošenju budžetskih sredstava odnose se na sistem javnih nabavki. Utvrđeno je da je u ovoj oblasti više od dve milijarde dinara u sivoj zoni!

Fašizam nije ni jednostavna, banalna, niti društveno neutemeljena pojava. Slom u Volstritu prošlog oktobra, recesija, neizbežno poređenje sa 1929. i sa posledicama Velike depresije otvaraju niz teških pitanja.

Ono što je zajednička karakteristika svih nobles proevropskih antiturbo-folk koalicija u svim zemljama bivše Istočne Evrope po pitanju uvođenja svojih turbo-folk nacija u evropsko aristokratsko društvo jeste da im nije bilo dozvoljeno da čuju nikakve kontraargumente.