Poslednji intervju Borisa Tadića možda nagoveštava da je on odustao čak i od te čudnovate, naknadne podrške srpskog naroda, te da ga, čini se, sada zadovoljava i aktuelna podrška nevladinog sektora.

Vrhunac licemerstva je ipak u izjavama pojedinih ministara da su oni izuzetno srećni i zadovoljni što je izveštaj Državne revizorske institucije ugledao svetlost dana i da je to snažna garancija dalje demokratizacije našeg političkog sistema.

Najteže posledice po obrazovanje najavljena racionalizacija će ostaviti na selu, ali, za to izgleda malo ko, odnosno niko ne brine. Početak procesa racionalizacije pokazao je svu neorganizovanost i indolentnost prosvetnih vlasti.

Političko rukovodstvo insistira na ukidanju obaveznog služenja vojnog roka pozivajući se na primere armija iz okruženja. Da bi država mogla da računa na kakvo-takvo očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, potrebna joj je snažna i moderna armija.

Baviti se novinarstvom a negirati potrebu za objektivnošću predstavlja negaciju samog medijskog delovanja. Biti protiv svih tek onda kada se izgubi i poslednja prilika za političko udomljavanje i etabliranje vrhunac je hipokrizije.

Koštunica je tek 2008. mogao u punom smislu da razume Miloševićeve probleme, a Tadić je tek sad izgleda počeo da shvata Koštunicu. Problem je u tome što je svako od njih mislio da njegov prethodnik pogrešno igra sa strancima i da će on umeti bolje. Na istom putu nalazi se danas i Tomislav Nikolić.

„Problem sa bugarskim organizovanim kriminalom je u tome što je previše dobro organizovan“. Ovim rečima je bivši američki ambasador u Sofiji ukazao na povezanost bivše Državne bezbednosti i glavnih vođa „ekonomskih grupa“, čija zavidna imovina izaziva čuđenje zapadnih stručnjaka.

Primanje Balkana u Uniju je bilo i biće primarno vođeno političkim motivima. To važi ne samo za Bugarsku i Rumuniju, nego i za Grčku tokom sedamdesetih. Zato mislim da će proces na kraju obuhvatiti i Bosnu i Kosovo.

Kušnerova ljubav prema Albancima očigledno ne jenjava, a „kosovska vlada“ je prema Kušneru veoma velikodušna. Uostalom, novac nije teško zarađen, a i ima ga dovoljno. Putevi novca su plemenitom Kušneru dobro znani: unovčeni organi srpskih nesrećnika. 

Moramo otvoreno reći da je sadašnji ekonomski sistem unutar EU sistem sputanog tržišta, u kome konstantno raste centralna kontrola nad privredom. Rezultat je stalni porast uplitanja vlasti u tržišne procese.