Prvi uslov srpske slobode jeste da se svi Srbi saberu pod jednom zastavom i kažu odlučno NE ,,drugoj Srbiji” i projektu ,,integracije” u EU i NATO, a da bi se to ostvarilo, nužno je pravazići opštu razjedinjenost i sektaštvo, sujetu i liderstvo, lične ambicije i ideološku netrpeljivost.

Kao da DSS nije bila u vlasti u vreme najvećih afera, razornih privatizacija, tajkunskih monopola, osiromašenja i povećanja nezaposlenosti. Ona se ponaša kao da nije ni izlazila iz opozicije i kao da se tek sprema za ostvarivanje svojih epohalnih ideja.

(Iz Arhive NSPM-a, 28.06.2008)

Gde je Vidovdan, tu je uvek i priča o herojstvu, žrtvi i izdaji. Knjige kažu da je Vuk Branković, po svoj prilici, neopravdano optužen za izdaju u Kosovskoj bici. Nažalost, u aktuelnoj borbi za Kosovo takva greška teško da se može potkrasti.

I pored ogromnog pritiska Zapada, na sve načine treba izbegavati ustavno učvršćivanje asimetričnih regiona sve dok postoji neposredna opasnost od raspada zemlje. Otcepljenje Vojvodine će dovesti u pitanje i smisao njenog postojanja i Srbe pretvoriti u evropske Kurde. 

U kulturološkom smislu, ondašnja globalizacija u vidu helenizacije i romanizacije, podseća na modernu evropeizaciju i amerikanizaciju. Kao u današnjoj Srbiji, tako su i u ondašnjoj Judeji postojale podele na one koji bi da se utope u svetske tokove i one koji bi da očuvaju tradiciju.

Moramo da zapitamo svoju vlast – iz kojih to razloga ona podržava "Paradu ponosa"? Ministarstvo za ljudska prava, i gospoda Čiplić i Karadžić, mogli bi da nam objasne koji je opštedruštveni interes da se pomogne gej-parada.

Ima li bogatije, sređenije i prosperitetnije zemlje od Švajcarske? Nema. Pa, kad su nemački kantoni predložili ulazak u EU, francuski i italijanski kantoni su lepo rekli da nema ništa od toga. „Ne ulazimo u Uniju kojom dominira Nemačka, i tačka!“.

Srbi su kolektivno izloženi kako kontekstualnom, tako i bukvalnom govoru mržnje. On je u funkciji zamagljivanja činjenice da je radi geopolitičkih interesa jedna suverena zemlja zbrisana sa mape Evrope, odnosno da je na Srbiju izvršena otvorena agresija, kako bi joj bio otet deo teritorije.

Sudeći po nazivu Tužilaštva za ratne zločine, samim tim i po njegovoj nameni, srpski zločini ne bi trebalo da imaju prioritet nad zločinima prema Srbima. Ali, najavljena istraga protiv ovdašnjih novinara pokazuje da za naše tužioce srpski zločini nemaju alternativu.

Veruje li iko iz aktuelne političke elite i vlasti u Srbiji da će se problem države, ili, ako više volite, „južne srpske pokrajine“ Kosovo, rešiti, ili bar za milimetar približiti rešenju – posle donošenja povoljne ili nepovoljne presude po Srbiju?