U većem delu medijske javnosti ali i u (kulturnoj) politici Vlade radi se na potkopavanju dostojanstva i samopoštovanja. Grupacije intelektualaca koje ne mare za nacionalne političke interese niti za samopoštovanje dobijaju javni prostor i državne nagrade.

Kapetanu našeg broda svakako da nije lako. More je olujno, a mnogi oficiri direktno rade za gusare, kojima hoće da isporuče putnike. Čak i pojedini putnici su zahvaćeni gusarskom propagandom i nadaju se nekom dobru u piratskoj bazi. Ali, tamo nema dobra ni za koga.

Koliko su daleko od istine, pripadnici Inicijative mladih za ljudska prava su blizu novcu donatora, koji su prema ovoj organizaciji vrlo izdašni. Prema jednom izvoru, Inicijativa je 2007. imala godišnji promet od 850.000 evra.

Da li je 25 godina trajanja sudskog postupka svetski rekord? Zamislite, nije. Ustavni sud Srbije je nedavno usvojio ustavnu žalbu žalioca čiji spor traje punih 30 godina! Šta će nama pametnim Srbima sve ovo?

Masovan i dostojanstven ispraćaj patrijarha Pavla, Statut Vojvodine i političke kontroverze koje su ga pratile, stavljanje Srbije na belu šengen listu,  podnošenje kandidature Srbije za EU i poseta Dmitrija Medvedeva najvažniji su događaji 2009. u izboru Nove srpske političke misli.

Vladavina zatvorenih, i to pre svega partijskih političkih elita više je nego očigledna, a ona prirodno proističe iz zatvorenosti i samodovoljnosti naših političkih stranaka, koje su danas bez ikakve idejne dinamike i unutrašnjeg razvoja.

Ono što je vidljivo je da je čistka bila naročito oštra među krivičarima i u tužilaštvu, dakle, onima koji se bave klasičnim kriminalom. To nam govori da nova proevropska vlast želi da kontroliše kriminalnu politiku. Želi da im oni budu poslušniji no dosad i da im ne smetaju.

Pitanje bezbednosti Brankice Stanković moraju da rešavaju odgovarajuće službe. Osnovanost tvrdnji koje Brankica Stanković iznosi, sasvim je drugo pitanje i tiče se njene profesionalne časti.

Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi.

Većina američkih vojnih partnera više je zainteresovana za simboličnu bezbednost, nego za to da igraju značajniju ulogu u ratu. Vlade tih zemalja žele da pokažu kako su one dobri saveznici i “voljni“ učesnici u misijama koje vode SAD, a da se pritom izlažu vrlo malim rizicima na bojnom polju.