Izgleda da je, barem u nekim domaćim i stranim kalkulacijama, Tadić, slično Koštunici od pre osam-devet godina, viđen samo kao neka vrsta oruđa („ovna“) za probijanje neprijateljskog političkog bedema, nakon čega manje-više prestaje njegova misija i svrha.

(Iz Arhive NSPM-a, 19.10.1994) 

To je neki monstruozni loto u kome niko ne voli da dobije na njemu. To što Kinkel i Klinton hvale politiku Srbije, ne verujem da će doneti glasove onima koji reprezentuju tu politiku.

(Iz Arhive NSPM-a, 02.10.2000)

Uspostavljanjem vlasti koju instaliraju zemlje okupljene u NATO-u, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala.

Da bi se posle sadašnje dramske pauze izbegla istinska drama, rasprava oko Statuta jednostavno ne može da se seli direktno u skupštinu. Ona mora da se vrati u širu javnost i traži širi konsenzus. I da bude predmet referendumske ili izborne kampanje. Sve ostalo je gaženje demokratije i, kao takvo, neprihvatljivo. 

Udarima na Borisa Tadića, i posredno na njega preko harange na Vuka Jeremića, uz huškanje na nacionalno-mazohistički način proevropski nastrojenog dela javnosti, evroatlantski ekstremisti nastoje da ohrabre sabraću unutar redova DS-a.

Problem nastaje onda kada bekstvo u patriotizam postane neki novi patriotizam ili suprotnost patriotizma. Tada ni samo bekstvo više nije privremeno utočište, već ishodište političkih odluka kao što su Euleks, jednostrana primena SSP-a, Statut Vojvodine po meri Jelka Kacina.

Ilićevi motivi zaista jesu reagovanje na osećaj da se državne stvari, upravo zato što su vezane za srpsku tradiciju, drže po strani i rade preko volje. Tako on poslovični stid zbog srpskog porekla zamenjuje stanjem u kome je poreklo i „srpstvo“ jedini kriterijum kvaliteta neke politike.

Milion dolara nije veliki novac spram štete koju bi Srbija mogla da izbegne ako se gospođi Klinton izbije iz ruku ubojito sredstvo koje nam je namenila. Zato, koliko god delovalo degutantno da svi plaćamo za nečiji prestup, mislim da je naša vlada racionalno postupila.

Da li smo mi do te mere izgubili osećaj za odgovornost i ogrezli u politikantstvu i moralnom relativizmu da ne možemo više da prepoznamo stvarno značenje moralnosti. Proglašavati članove RIK-a za moralne uzore, može se tumačiti kao vrhunac bahatosti.