Nema konačne liste dostižnih i ispunjivih uslova koje neka zemlja treba da ostvari da bi briselska birokratija bila zadovoljna. Sve je prepušteno njenoj samovolji i njenom diskrecionom pravu da ubacuje nove kriterijume na koje se ne možete žaliti.

Ruski ambasador u svom ponašanju meri svaku izgovorenu reč. Uoči posete primio je preživele borce koji su zajedno sa crvenoarmejcima oslobađali Beograd. Pitao ih je: „Vi ste se borili za oslobođenje Beograda, zašto se onda toga stidite?“ 

Jasno je da su od lažnih rusofila ipak gori, zlokobniji i štetniji – iskreni rusofobi. Ovi koji nas ubeđuju da su Rusi krivi zbog toga što: 1) ne uklanjaju neeksplodirane NATO bombe; 2) smatraju Srbiju mlađim bratom, i 3) imaju niskog predsednika.

Rusiji je važno da članstvo Srbije u EU ne predstavlja smetnju učvršćivanju odnosa sa Srbijom, jer joj je u interesu da u EU bude što više zemalja s kojima je kulturno i istorijski povezana, s kojima može da napravi ravnotežu prema članicama EU koje su joj manje naklonjene.

Istinska inovacija jeste potpisivanje sporazuma o otvaranju zajedničkog rusko-srpskog „humanitarnog centra“ u Nišu. Američka baza „Bondstil“ udaljena je svega pedesetak kilometara od ove lokacije na kojoj će se graditi rusko, pa makar i humanitarno prisustvo u regionu.

U prećutkivanju je osnovni problem kada se raspravlja o govoru mržnje, u ideološkoj ostrašćenosti, isključivosti i uspostavljenom monopolu. Govor mržnje se ne primećuje u sopstvenim redovima, on je samo u stavovima protivnika.

Hvala "Mladima" na publicitetu (iako nepotrebnom), ali više bih voleo da sam ostao samo optuženik Helsinškog odbora. Oni su barem odrasli. Imao sam ja i puno boljih tekstova, pa na njih "mladi'' i njihovi ideološki vršnjaci nisu reagovali.

Sa prijateljskom Rusijom pored sebe, Srbiji će biti lakše da odgovori na pitanje kako i kuda dalje. Sa prijateljskom Rusijom pored sebe Srbiju će možda ponovo poželeti da pridobiju i njeni američki i evropski „partneri“.

Ako se zamene reči „Beograd“, „Srbija“ i „NATO“ za reči „Zapadni Berlin“, „Nemačka“ i „komunizam“, ovo je čuveni "Ich bin ein Berliner" govor koji je američki predsednik DŽon Ficdžerald Kenedi održao u Zapadnom Berlinu 26. juna 1963, pred oduševljenom, milionskom masom.

Mi naglašavamo bratstvo koje je potvrđivano u vreme velikih istorijskih iskušenja, i koje je odraz verske i kulturne bliskosti, uzajamnog razumevanja i solidarnosti.