Dobrica ili Latinka - to nije i ne mora biti jedini srpski izbor. Ta dilema je lažna, kao što je lažna i podela koju Druga Srbija unosi u naše društvo. Ne postoje dve Srbije. Postoji samo Druga Srbija, kao ideloški bunker iz koga se puca na sve što se napolju kreće.

Učestale posete sve jasnije ukazuju da će Srbija u ovoj geopolitičkoj stisci pokušati da zaigra na kartu nesvrstanih. Usudio bih se reći, za Srbiju danas gotovo da i nema drugog puta – sem „trećeg puta“. I to kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Što pre to svi uvide, biće bolje za sve.

Pitao bih gospodina premijera zbog čega su u njegovom cenovniku novinarske greške 50 miliona dinara skuplje od grešaka policije, zdravstva, sudstva, ministarstava? Da li su kobnije? Tragičnije? Odnose više života?

Podstrekavanje predstavlja oblik odgovornosti koji se može zasnivati isključivo na umišljaju, za razliku od saizvršilaštva koje se može zasnovati i na umišljaju i na nehatu. Zato je važno ukazati da radnja podstrekavanja ne može da predstavlja uopšteno pozivanje na izvršenje krivičnih dela.

Nastankom Nikolićevog novog političkog diskursa politička scena u Srbiji okrenuta je gotovo naglavačke. Recidiv iz vremena DOS-a, koji su zvali „ucenjivački kapacitet malih stranaka“, pojavom naprednjaka u parlamentu doživeo je privremeni konceptualni krah.

U Srbiji će opstati trenutno najbrojnije i najbogatije stranke, skupštinske stranke. Biće udružene u kartel, pa će u ogromnoj meri izbegavati političku odgovornost. Osnivanje nove političke stranke će postati gotovo nemoguće.

Angažovanost SNS na terenu i želja da se realizuje izborna volja građana u beogradskim opštinama deluje sve ozbiljnije. U tom kontekstu se i može razumeti njihova skoro simultanka, odnosno pregovori sa gotovo svim političkim opcijama za formiranje opštinske vlasti.

Lukovićev dokument nije samo moralno nakaradan. Lukovićeva "analiza", međutim, pripremljena je za "međunarodnu konferenciju o medijima u eks-SFRJ, održanoj 2002. godine u Holandiji".

Prvi uslov srpske slobode jeste da se svi Srbi saberu pod jednom zastavom i kažu odlučno NE ,,drugoj Srbiji” i projektu ,,integracije” u EU i NATO, a da bi se to ostvarilo, nužno je pravazići opštu razjedinjenost i sektaštvo, sujetu i liderstvo, lične ambicije i ideološku netrpeljivost.

Činjenica da nikada nisu utvrđeni tokovi novca kojim se finansiraju stranke i njihove izborne kampanje dovoljan je dokaz da su partije pre svega dobro organizovane interesne grupacije, da deluju iznad zakona, jer su postale prave privatne firme za održavanje na vlasti.