Da li je samo policajac koji je zamahivao pendrekom kriv za smrt Panića? Pošto ni posle godinu dana ne znamo krivca, očigledno je da on ima neku vrstu saučesnika. Njegovi saučesnici su svi odgovorni iz tužilaštva i policije, koji nisu sproveli poštenu istragu. 

Štošta proističe iz ovakve Dinkićeve optužbe. Pošto Ivica Dačić sigurno nije politički avanturista koji strateške odluke donosi na osnovu gatanja tarot kartama, može se sa sigurnošću pretpostaviti da je, dok je obmanjivao radikale i narodnjake, uveliko imao dogovor sa Borisom Tadićem.

Odbrana prava na dolazak Tompsona, preko mreže kablovskih operatera, u srpske domove, samo je pervertirani izraz stanovišta koje je odavno izgubilo vezu sa stvarnošću. Ono i nas hoće da uvuče u svoj nadrealni svet, u kome je normalno ono što nije normalno, a nenormalno ono što je normalno.

Pravedno bi bilo da se birači bar u jednom izbornom ciklusu odmore od Mlađana Dinkića, njegovih akcija od hiljadu evra, kolosa u vidu „Fiata“ i drugog praznorečja, spasavanja bankarskog sektora, privatizacije, Nacionalne štedionice, Narodne banke...

Prisetite se bezbrojnih poziva dekama, bakama mamama i tatama da glasaju kako im deca kažu. Sve za bolju budućnost dece, jer deca bolje razumeju i shvataju vreme u kome žive i na koji način da dostignu evropski san u sopstvenoj zemlji. I poče pritisak starije i baš stare da slušaju svoju golobradu decu.

„Reforma medija“ koju je predsednik Boris Tadić u pobedničkoj noći otvoreno promovisao rečima da su  kampanju svi pratili fer sem onih „divnih“ štampanih medija „bliskih neonacizmu“, pokazuje onespokojavajuće rezultate. U najuticajnijim medijima sve je manje prostora za kritičku reč.

Kada je, pre nekoliko godina, počeo rat Kurira i nekih drugih štampanih medija sa ministrom Mlađanom Dinkićem, ali i nekim drugim najvišim funkcionerima u Srbiji, sasvim je bilo jasno da će žrtava biti na sve strane. Tako smo došli do današnjeg Dana D. Od ishoda glasanja strahuju svi.

Kada dođe vreme da se obaveste gledaoci RT Vojvodine o sutrašnjem vremenu, na ekranu se prikaže karta Vojvodine sa nazivima većih gradova i animiranom kišom ili suncem. Kiša pada samo do Save i Dunava a sunce sija samo iznad Fruške gore.

Ono što se ovih dana dešava moglo bi, takođe, da se dovede i u vezu sa skretanjem pažnje sa procesa decentralizacije na Kosovu, u čemu su mnogi Srbi sa Kosova videli svoju jedinu šansu za ostanak.

Predlog zakona o informisanju predstavlja korak više po svojim represivnim odrednicama. Šta ako se ispostavi da je poput Vučićevog zakona informisanju, za koji mnogi smatraju da je bio „zakon o Dnevnom telegrafu“, ovaj novi bude „zakon o Kuriru“?