Postoje u vladi i oni koji bi da se od Rusije dobije dragocena politička i ekonomska podrška, a da bi istovremeno rado ušli u NATO. Takva licemerna politika je štetna po Srbiju. Čini se da im je glavna prepreka kako da uvedu Srbiju u NATO, a da to Srbi ne primete.

Možemo li zaustaviti vrzino kolo Prve i Druge Srbije, može li se podeljena Srbija ponovo sastaviti, može li za svakog građanina Srbije postojati samo jedna Srbija kao njegova država kojoj ima sve razloge da bude lojalan, eto koliko razloga za postojanje Treće Srbije.

Zar nije Kosovo trebalo da bude sui generis, tj. izuzetak? Osim što Vojvodina nekako sve više deluje kao sui generis. To će biti Srbijin poslednji sui generis, jer posle Vojvodine nema više pokrajina. Posle toga, Srbija može da nastavi da se pridržava univerzalnih normi.

Kao što nijednu uvredu na račun NSPM ne smatra preteranom, BKV nijednu vulgarnost na račun srpskog naroda ne smatra ni govorom mržnje. Štaviše, ona tvrdi da ništa što se izgovori protiv Srba ne može biti govor mržnje, jer srpski narod nije ranjiva grupa!

Da li je Vaš pristanak da budete uvodničar na ovako dubioznom skupu u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava Vaša privatna odluka, ili izraz politike vlade i države čiji ste službenik?

Ritualnim odlaskom u Vašington i još obrednijim susretom sa „desk ofiserom“, Vučić je, na neki način, izgubio svoju „dušu“. On se, naravno, nada da će nešto dobiti za sebe i svoju stranku – a u konačnom skoru i za svoju zemlju. Njemu ostaje da se bori da ipak svoje planove ostvari.

A šta treba da uradimo da bi gladni bili manje gladni? Da im pomognemo? Ma jok! To se od nas uopšte ne očekuje. Mi u znak solidarnosti štrajkujemo glađu jedan dan. Zašto? I onda ja tako gledam u te reklame i pitam se ko je ovde lud.

Da je moć jedne riječi toliko jaka iako se ona sama izvitoperila do neprepoznatljivosti. I protiv toga se treba boriti, kritikovati i nastupati što jače. Zato je potrebno stalno voditi dijalog, a ne postavljati apriorne sisteme vrijednosti. Jedna riječ ne smije da ima takvu i toliku moć. 

Ovo ne samo da potvrđuje ono što je itekako poznato – da su sportske pobede neodoljiv afrodizijak za političare, uvek gladne tuđeg uspeha koji mogu da iskoriste za sebe – već pokazuje do koje su mere srpski političari spremni da idu kako bi narodu, kojem nemaju da daju hleba, poklonili makar igara.

Šta se zapravo zabranjuje? Vrednosti jedne ili više organizacija, sama organizacija ili pojedini članovi organizacija? Radi se o tome da su predmet zahteva za zabranu organizacije koje afirmišu nacionalne, a ne građansko-egoističke vrednosti.