Danas je evropskije biti oprezan prema globalnim promenama koje praktično bez ikakvog otpora obuzimaju samu Evropsku uniju i podržati sve one snage koje na kontinentu nastoje da trgnu svoje narode iz potrošačkog dremeža kako bi se oni još jednom upustili u borbu za demokratiju.

Ono što je došlo posle obaranja Sadama je bilo mnogo gore nego što smo mogli da predvidimo. Trebalo bismo da imamo u vidu da su informacije koje smo dobijali bile pogrešne. Sada, ako me pitate da li bih opet uradio sve moguće da se obori Sadam, odgovor je - da.

Elita EU je izuzetno osetljiva na bilo kakvu kritiku. Ta preterana osetljivost svedoči o nesigurnosti i onih koji je predvode. U takvoj anti-demokratskoj atmosferi, EU će uništiti Evropu. Lisabonski ugovor je poraz demokratije u EU.

Španija očekuje presudu Ustavnog suda u vezi s autonomijom Katalonije, pri čemu većina independentista smatra da nema nikakve dileme da će veći deo tog dokumenta biti proglašen neustavnim i naterati da se o ovom pitanju izjasne zvaničnici vladajućih socijalista.

Na scenu je izašla generacija koja menja stereotip po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški plazma ekrani. Ali, koliko su „novi klinci” neskloni autizmu establišmenta devedesetih, toliko im je muka i od demokratske kooperativnosti” pred silom „koja ni Boga ne moli” – i što se pretvara u ponižavajuću snishodljivost

Jedan od glavnih ciljeva Blerove druge vladavine bio je da pokaže da može tesno sarađivati sa republikanskim (američkim) predsednikom kao sa demokratskim. Drugi cilj bio je da se priključi sistemu evra. Oba cilja su bila u vezi s onim što je usledilo u Iraku.

Kako je afera «Klimagejt» pokazala, i tamo gde se odlučuje o sudbinama milijardi ljudi igraju se prljave igre, a konformizam, sitne sujete i lični interesi vladaju tamo gde bi trebalo da caruje nezavisna i racionalna misao.

Rezlutat referenduma primljen je sa zaprepašćenjem u švajcarskoj političkoj klasi. Osim iznenađenja, analitičari izražavaju utisak da bi rezultat bio isti u mnogim zemljama iz ove zone.

Problem s „našim“ novim predsednikom i ministrom inostranih poslova nije u tome što su u pitanju beznačajni likovi, već što su u pitanju beznačajni likovi koje nismo izabrali i koje ne možemo pozvati na odgovornost.

Dok se naša mala Srbija nećka i preispituje šta je dobila, a šta izgubila posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom, bogata Francuska se za rusko tržište iz sve snage bori, može se reći vukući Rusiju za rukav, nezavisno od korifejskog centralizma Brisela.