Danas se u Demokratskoj stranci gotovo i ne čuje, a i ne ceni previše glas kritičkih intelektualaca, oni se tretiraju kao nužno zlo. Sada su neka druga vremena u kojima nema mesta za ljude koji postavljaju „nezgodna“ pitanja.

Nije logično da se stubovi spoljne politike traže izvan Srbije, pogotovo ne na način koji sugeriše isti i značaj i doprinos tih tzv. stubova vitalnim interesima. Stubovi svake strategije, pa i strategije spoljne politike, nalaze se unutar Srbije.

Odredbe Poslovnika Skupštine Srbije poslanicima pružaju mogućnosti da predloženu rezoluciju o Srebrenici razmotre na način koji zadovoljava kriterijume ozbiljnog parlamentarnog tela, u skladu sa opravdanim očekivanjima građana.

Pored visoke izlaznosti ove izbore obeležila i prva otvorena koalicija Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke. Da li je to nagoveštaj saradnje? Sudeći po stavovima LDP-a, ova izborna saradnja sa Demokratskom strankom ima strateški i programski karakter.

Možda i u strahu da ih evroreformski mediji ne optuže kao „mračnjake“,  lideri opozicije se ne usuđuju da formulišu alternativu pogubnoj sprezi briselske birokratije, transnacionalnih kapitalista i domaće kompradorske elite.

Zona sumraka! Pokušavam da se setim da nisam zaista to potpisao, ali nemoguće da sam toliko pogubljen jer sam sadržaj peticije za referendum o NATO koji sam, kad se pojavio u novinama, pročitao sasvim sigurno prvi put. Nisam toliko izlapeo.

Čitava afera sa veštački stvorenom „pandemijom“ i sumnjivom vakcinom dobra je lekcija i Tadiću, i svima nama. Upotrebljavajmo svoju zdravu pamet, kritički se odnosimo prema velikim medijima i informišimo se iz nezavisnih izvora. Samo tako ćemo preživeti u ovom sistemu besramne javne laži.

Državna politika nije ples, nego šah, ili opasna i važna partija pokera. Neko u zvaničnom Beogradu izgleda posmatra politiku kao plesanje uz ritmične zvuke bečkog valcera. Ili želi da igra hrvatski tango, tako što gde nogom krene Hrvatska, tu stane i Srbija.

Karakter stalnog parničara teško da doprinosi ugledu jedne zemlje. Protivtužba koja se podnosi, sa namerom da se ista što pre povuče, u tom smislu predstavlja vrhunac nepromišljenosti. Zato je sa druge strane dočekana sa vidnim olakšanjem.

Pored uglednog imena, reč je i o vlasništvu nad 420 kvadratnih metara prostora u centru Beograda, što je sve plaćeno 800 hiljada evra. Kako se došlo do ove ponižavajuće cene kada se govorilo o nekoliko miliona evra, znaju samo oni koji su vodili prodaju.