Da, Nemačka jeste za „Srbiju u Evropi“. Ali dodatno rasparčanu. Na kolenima. I verovatno ne pre prodaje srpskog Telekoma Dojče telekomu. Da li je to temelj ikakvog, osim ropskog odnosa?

Komunističku nostalgiju ne treba shvaćati pretjerano ozbiljno. Porast desničarskog nacionalističkog populizma nije posebnost istočne Europe. Interesantnije je čudesno uskrsnuće antikomunizma.

U svakom slučaju, planirani napad na bazu u Nju DŽersiju bio je sprečen, ali oružani napad u bazi Fort Hud nije, što samo podgreva sumnju u to da je u pitanju čin jednog očajnog pojedinca koji nije želeo da bude upućen u neku od misija nametanja mira širom sveta.

Da je neko pre 20 godina rekao Zapadnim Nemcima da će jednog dana na čelu vlasti biti žena iz Nemačke Demokratske Republike, smejali bi se ne verujući. Mudra kancelarka Angela Merkel upravo je trijumfalno osvojila drugi mandat.

Berlin je nekada bio srce Nemačke, potom je podeljen a onda pre dve decenije ujedinjen. Šta čeka ovaj veliki grad što je srušio Zid u budućnosti, šta čeka podeljenu Kosovsku Mitrovicu ili Jerusalim? Mržnja ili rat, nove geopolitičke besmislice više klase, rase ili nacije, nova iznenađenja?

Tek je kraj Hladnog rata omogućio povratak suverenosti u Europu, a također i njeno ujedinjenje. Ali, bojim se da Europa ne zna točno što bi sa tom "slobodom". Hoće li ponuditi progresivnu alternativu ili postati alternativna imperija?

(Iz Arhive NSPM-a, 21.11.2007)
Posle sloma Istočnog bloka, pobednici su proglasili svoj cilj – „ujedinjenje Evrope“, označeno „istorijskom pravdom“ i „prirodnim sledom događaja“, s obzirom na „zajednički dom“ i „jedinstvenu kulturu“.

Postojalo je ukorenjeno verovanje da zapadni model demokratije može mehanički da bude prenet i na druga društva, čija su istorijska iskustva i kulturne tradicije različite. U današnjoj situaciji, neophodna je preciznija informacija i redefinicija.

Transformacija parlamentarne demokratije u partiokratiju, tj. u partije-mašine koje su same sebi referenca,  progresivno je učinila praznim odnos predstavljanja između poslanika i građana. Politika postaje privatna aktivnost, kao bilo koja druga poslovna aktivnost.

Problem nije samo što ti plodni islamisti svoju žensku djecu prisiljavaju da maramama pokrivaju glavu. Ne! Oni čak iz zemalja iz kojih potječu dovode u Njemačku nekakve bračne partnere. Nije niti čudo da jednom, inače normalnom političaru, kao što je Sarrazin, pukne film.